VIKTORIJINI VODOPADI

KAKO SU NASTALI VIKTORIJINI VODOPADI

Danas znamo više nego u Livingstonovo vreme o tome kako su nastali vodopadi. Središnja zambijska visoravan je velika ploča od bazalne lave, debela oko 300 m. Lavu su izbacili vulkani pre 200 miliona godina, davno pre nego što je reka Zambezi uopšte postojala. Kako se rastopljena stena hladila, stvrdnjavala se i popucala je na mnogim mestima. Te pukotine su se ispunile mekšim materijalom i tako je nastala manje-više ravna ploča.
Pre otprilike pola miliona godina, kad je Zambezi počeo da teče preko visoravni, naišao je na jednu zatrpanu pukotinu. Voda je počela da erodira mekše sedimente u pukotini i tako je nastao rov. Njega je ispunila reka koja je hučala u oblaku vodene pare sve dok na donjem kraju rova nije našla izlaz- mesto na kom je mogla da se obruši preko niske ivice i da prodre u kanjon. Tako su nastali prvi po redu vodopadi.
Ali proces se tu nije završio. Neprestano prelivanje vode preko ivica vodopada izazvalo je eroziju kamenog ruba na mestu na kojem je on bio najslabiji. Neobuzdani vodeni tok dubio je raselinu sve više i više, urezujući rečno korito uzvodno i oblikujući novi kanjon koji je bio postavljen dijagonalno unazad u odnosu na onaj prvi.
Posle toga reka je pronašla još jednu pukotinu uzvodno koja se protezala u pravcu istok-zapad i usekla se u njenu meku površinu. Delujući tako po mreži pukotina, reka je napravila niz cikcak kanjona nizvodno od vodopada.