VIKTORIJINI VODOPADI

Viktorijini Vodopadi nacionalni park se prostire na 2 340 ha Zimbabveanskoj strani istoimenih vodopada. U okbiru parka se nalazi tropska kišna prašuma (rain forest) koja se sastoji od uobičajenih vrsta biljaka iz doline reke Zambezi samo je neuobičajeno gusta zbog redovnog priliva vodene magle i kiše sa vodopada. U okviru parka se nalaze divlje svinje (warthog), Baršunasti majmuni (Velvet monkey) i Bušbak (Bushbuck). Od ptica najznačajniji su Crni orao i Taita soko.

Viktorijini Vodopadi nacionalni park ima status Svetske Baštine (World Heritage) po UNESKO Konvenciji o Svetskoj Baštini (UNESCO World Heritage convention).

NIJAGARINI VODOPADI

Nijagara, rijeka u Sjevernoj Americi, duga 65 km, odvaja Kanadu i SAD, a spaja jezera Iri i Ontario. Prosječna visina Nijagarinih vodopada je oko 50 m, predstavlja značajno turističko mjesto sa velikim vidroelektričnim postrojenjima. Sve ovo nije dovoljno da prikaže ljepotu ovog prirodnog fenomena, pa vam predlažem da pođete i istražite zanimljivosti koje se pružaju.

Nijagarini vodopadi predstavljaju niz masivnih vodopada, na rijeci Nijagara, istočni dio Sjeverne Amerike, granica između SAD i Kanade. Sastoji se od tri odvojena vodopada, koji su prilično široki. Sa preko 168.000 kubnih metara vode u minuti, ovi vodopadi su jedni od najmoćnijih i najpoznatijih u svijetu.

KINESKI ZID simbolički značaj

Данас се Велики зид, схвата као један од симбола Кине. Чак и речи песме "Поход добровољаца" из 1935. која је сада химна Кине, говоре о "новом зиду од меса и крви" који треба да створе кинеске патриоте лицем у лице са непријатељском инванзијом.


LEGENDE
Зид је заливен крвљу и знојем небројених војника и радника. Легенда каже да је за време владавине првог императора из династије Ћин, жена по имену Менг Ђијанг-ну била узбуђена јер се њен муж није вратио кући ни после три године од мобилисања за градњу Великог зида. Менг је одлучила да га пронађе и да му однесе нову одећу. Претрпела је неизрециве муке тражећи га док није стигла до прелаза Шанг-хаи где је запала у неутешну тугу кад је сазнала да је њен драги муж умро исцрпљен тешким радом, а да су његови остаци уграђени у Кинески зид. Њене сузе су срушиле Велики зид у дужини од 800 лија (400 km) и она је нашла мужевљеве погребне остатке. Легенда говори о тешком присилном раду током неколико хиљада година и људским патњама.

KINESKI ZID

Кинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од степа средње Азије до Жутог мора, дужином од 2.450 километара, висином од 10 до 16 метара, ширином од 8 метара, представља најдужи зид на свету, и највећи одбрамбени објекат.


Историја
По изворима више мањих зидова је почело да се гради у 5. век п. н. е., међутим озбиљнија градња и почетак градње великог Кинеског зида везује се за раздобље од 220. до 206. године пре нове ере и Ћин Ш’ хуанга, који је започео његову изградњу да би заштитио своју земљу од упада варварских племена - номада.
Грађен је од земље, камена и цигле, а његова градња трајала је с прекидима у изградњи, и рушењима, све до XVII века.
Дуж целог зида, у правилном размацима, подижу се стражарнице, а по врху се пружа стаза широка 4,5 m.
Велики кинески зид је сведочанство знања, упорности, и умећа најмногољуднијег народа света.
Данас је Кинески зид највећа туристичка атракција Кине. Туристи из целог света рангирају Кинески зид на сам врх најинересантнијих туристичких дестинација. По оснивању Народне Републике Кине предузете се неопходне мере заштите Кинеског зида од даљег пропадања. Зид је стављен под заштиту државе 1961. године. Реконструкција је обављена највише у области Ба-да-линг, пролазу Шанг-хаи и пролазу Ђија-ји. 1987. године Кинески зид је увршћен у списак светске баштине под покровитељством УНЕСКО-а.
Дана 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.

AJFELOVA KULA

Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (fr. la Tour Eiffel) je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu (Francuska) i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svjetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gustavu Ajfelu (fr. Gustave Eiffel). Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posjetilaca godišnje.
Toranj je građen od 1887 do 1889 godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Sjvetsku izložbu 1889 (fr. Exposition Universelle). Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin (fr. Maurice Koechlin). Za vrijeme izgradnje, zahvaljujući mjerama bezbijednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vijreme bilo izuzetno dostignuće.
Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.
Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na cijelu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja mijenja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od sunca. Pomjeranje nastaje zbog neravnomernog zagrijevanja metala na sunčanoj i na strani u sjenci.
Kada je toran j sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svijetu.

TADZ MAHAL

Mauzolej u Agri, sagradjen je u 17. vijeku; projektovan kao grobnica za suprugu indijskog vladara iz dinastije Mughal. Gradnja je trajala od 1631. do 1648. u Agri, gradu u sjevernoj Indiji.

U njegovoj izgradnji ucestvovalo je 20000 radnika. Uradjen je u indo - islamskom stilu. Na svakom uglu ove cuvene gradjevine nalazi se po jedan minaret (molitvena kula).

Djelovi iz kurana (svete islamske knjige) napisani su na vanjskim zidovima.
Izgradnjom mauzoleja, indo - islamski stil dostigao je svoj vrhunac. Legenda kaze da je indijski vladar Shah Jahann sagradio ovu gradjevinu svojoj voljenoj zeni.